У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:

— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу! Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага? Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу? Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...

То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...

Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше. Пушкарање траја једно пола сахата. Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше. Стражари се вратише сваки па своје мјесто.