их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....

Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише.

Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:

— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се. И она је ту!

— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.

Турчин то не слуша, него наваљује на плот.

Старјешина погледа по стражарима, што је значило:

— У бусије! Сад ће доћи до пушака. Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....