Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.

У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.

Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.

Српски стражари прихватише све нас.

Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране. Агнија му помагаше. Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот. Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.

Старјешина српске страже рече низамима:

— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи. Ми