као цвијет лијеп. Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице. Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера... Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...

Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове Калуђерски Вис.

Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе. Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу. Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања. Требало

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца