јунца преко ливаде. Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:

— Помоз’ Бог, брате!

— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.

— Куд путујете? упита нас он.

— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.

Човјек се насмија.

— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили? Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник! Није ли истина? Кажите право; од мене се не бојте! Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!

— Ко си ти, по Богу, брате?

— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите! Спустите се низ ову косу у долину на друм.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца