Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице. А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:

— Омере, моје дијете! Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!

Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:

— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...

Омер уђе у двадесет прву годину. Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних. Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло. На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца