плићину. Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути. Ја га дохватих и викнух:
— Не бој се, Живане брате! Ја ћу пливати с тобом!
— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!
— Још мало, Живане брате; још мало! Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!
Одиста изиђосмо на бријег. Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!
Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили. За то,
Метаподаци
- Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
-
Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
- Лиценца