— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да! И ми — да сме живи! Кресну тренутном, и искапи чашу.

Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу. Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..

— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...

— Сме уморни и ми, лепо ага! Ће заспиме одмах. Али не се брини за коњ. Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче. Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...

Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца