Он зна шта ће с њима. А ово су људи добри!

— Безбели, безбели. Рамо-Ага! Со тебе и рђаво човек постане добро човек!

— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.

Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.

За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.

Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће. Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:

— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...

Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави: