да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу. На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића. Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери. Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!

Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару. Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град. То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.

Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну. Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.

— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији;