Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући. Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара. У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку: Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.

Увријебавши домаћина на само, упитах га:

— Како бисмо могли побјећи у Србију?

— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити! Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....

Ми послушасмо пријатељски упут.

У Митровици нас заптија не остави