V
У се и у своје кљусе!
До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.
У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање. Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...
Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!