— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили. Гриота је....

— Шта? Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...

— Смилујте се, честити....

— Дишери! проговори Валија. Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље. Други то исто учини са Живаном.

Опет нас затворише, али у другу одају!...

У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда! У такој прилици по неки душеван човјек

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца