— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.

— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.

— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка. Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи. Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:

— Ух! Ено онијех Влаха!

Тада га мајка шину руком по образу и цикну:

— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:

— Пу! Власи!

И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....

Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом. Оста