сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!... Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена. Треба....
Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.
Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!
Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто. Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан. Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па,