— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.

— Ко је то? трже се нови сужањ.

— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!

Примакосмо се ми к њему, и он к нама.

Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена. Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста. Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге. Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне! Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!