по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини? -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!

Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру. Без тога бисмо морали гладни спавати.

У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња. Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци. Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.

Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:

— Е, ово је да Бог сачува! Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца