скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....

— То је зло, мој драги Јеремија!

— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.

— А какву?

— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите! За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа. И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи. С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем. Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!

Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија. Очи Живанове и очи њене почеше се сретати