сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове. Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три „босанске вјере". Тако су их они називали!...

Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело. Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка. С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.

Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица. Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца