па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.

Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога! Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети. И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса! Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:

— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?

Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву. Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.

Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.