окваси грло! Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.

Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -

— Ејвала, млада! Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте! Нека ти Алах плати! Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.

— Баш добра! Баш добра! Ејвала! Ејвала! И стаде опљуцкивати око себе.

Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.

Тек тада домаћица рече:

— Агнија, ћеро, дај послужи!

На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом,