—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?

— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.

Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.

Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.

Кућа пространа. У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.

Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:

— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи. Нијесте л’ ви почем из Србије?

— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.

— Сви смо вам сужњи овдје у Косову,

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца