Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.

Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.

Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....

Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову. Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.

Суварија, угледавши домаћицу, викну:

— Млада! чија је ово кућа?

— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца