— Честити Паша! Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....

— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!

— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?

— Пасоше набаве и највећи лупежи....

—Аман, честити Паша!...

— Доста! Доста! Послаћу ја вас у Приштину Валији. Он је старији: он боље зна. Како вам рече он, онако ће вам бити. Хајд’!...

Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.

Ту преноћисмо једну ноћ.

Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца