униформу, као и друге паше ђенералскога чина. Он је родом из Гусиња. Арнаути га јако поштују.
Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.
— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.
— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.
— Куд путујете?
— У Софију.
— Каким послом?
— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.
— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што. Ви сте уводе маџарске или србијанске. Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...