упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.

И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:

— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!

Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:

— Ето Господара Паше!

Изиђосмо и ми, да га видимо.

Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату. Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса! Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду. Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра. Носи војничку