Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.

Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо. О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...

Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари). Претресоше нас опет до голе душе. Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре! Иза тога стадоше нас питати:

Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што? Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.

Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца