врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:

— Вурун Падишах хаинлари! (Удрите цареве издајице!) Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво. Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше. Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали. Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.

Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност. Турска власт није ништа учинила да његове

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца