Мушир и његови другови борили су се јуначки. До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао. Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо. Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута. Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.

С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!

Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.

Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори