зидао за одбрану. Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!

Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!

Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.

Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати. И пуцали су два три-часа. Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака. Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна. Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати. То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...