— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:

— Мехмед-Али-Паша видје што га чека. За то позва из Призрена два батаљона низама. Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг. Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен. Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали. Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили. И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе! Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и