обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:

— Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје! Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!

Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје. За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.

Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то.... Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.

Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....