у Призрену. Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.

Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш. Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија. То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.

15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака. Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије. С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.

На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило