Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе. Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње. Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане. Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен. Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.

Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.

Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили