Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом. На првом свом састанку савез одлучи: „Да своје земље (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“

Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната. И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.

Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути