дала им је слободу збора и договора. Тако поста Арнаутска Лига, коју поменух мало прије, и коју Турци зову Итифак (савез). Томе савезу бијаше средиште у Призрену. Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне. Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор. Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.

Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови. За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране. Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.