точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.

У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.

Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...

У тамници застасмо само једног сужња. У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.

— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода. ; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба. Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца