Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ. Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару. Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.

У пјесми се пјева да је тамница кућа необична. И ту пјесма ништа не увећава. Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја. Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је. Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима. Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма. Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју,