и у велику страху. Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену! Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: „Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“ него се вели: „Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“!...

За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.

— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!

Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав вефк (запис):

— Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи. Од мене је само вефк (запис).