коњу, дојурио суварија, и навалио питати:
— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?
— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.
— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ!
Ја показах наше пасоше.
Не ће ни да погледа.
Велим му да смо уморни.
Не слуша!
Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.
Он витла камџијом, и брза језиком:
— Хаде! Хаде! Хаде! као мећава кад дува.
Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко. Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...
Метаподаци
- Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
-
Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
- Лиценца