побожнога краља кад је оно изговорио:

„Нек’ се знаде царска задужбина, Да је таке у свијету нејма; Нек’ се знаде, е смо царовали!“

И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!

Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута. И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу деније“!...

Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца