А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити! Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо! Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте. Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша. А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу. И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста