Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.
Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи....
У патријаршији и преноћисмо. Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у Високе Дечане, о којима ми је Живан толико пута говорио.
Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо