патријаршији. Пећ је варош необичнога лица. Настањена у углу, међу двјема планинама: Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама. У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.

У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.

По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини. Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару. Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом. Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош. Сами Пећани увјеравају