Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — Нејма друге помоћи сем помоћи твоје! У њу се уздам дан и ноћ. А тип си највећи Бог!...
Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.
Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:
„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени! А ко га је посијао те се зелени? Хамза га је посијао, те се зелени: Мелећа се назобала, срце је боли!“
То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...
И све то није помогло ништа. Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!
Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи