да покаже гдје се што догађало! На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје! Живан бијаше особито вјешт у поучавању. Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...

Ја сам се јако чудио диоби вода: Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву! Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...

На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму,