њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.

Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове Жлијеб.

На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса. Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.

С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.

Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца