турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:

„Што ’но ми се Травник замаглио? Или гори, ил’ га чума мори?

Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи! Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....

Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.

Рожај је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини. У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.

У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља. На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале. И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака. Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца