Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.

Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће. У то дођоше и домаћини, два брата: Осман и Авдија. Они се показиваху да су ради гостима.

И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо. Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима? А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју „биорску нахију,“ која се пружа између Ругове и Нова Пазара?

Од Биора путовали смо к Рожају. Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:

„Турко мор’! Турко хеј!“

Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну