али је и врло тешко. Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.

— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде. Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави! А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!

Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.

Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца